O balastnim vodama

BALMAS

U Mostaru će od 4. do 6. maja biti održan šesti sastanak učesnika u IPA-a projektu BALMAS (Sistem upravljanja balastim vodama za zaštitu Jadranskog mora), najavljeno je iz Instituta za biologiju mora iz Kotora.

Organizatori sastanka u Mostaru su vodeći partner projekta Institut za vode Republike Slovenije i domaćini Građevinski fakultet Sveučilišta u Mostaru. Na sastanku će učestvovati i predstavnici Univerziteta Crne Gore, Instituta za biologiju mora, koji je nosilac projekta u Crnoj Gori.

„BALMAS projekat se bavi problemom balastnih voda, koje su sa jedne strane neophodne za sigurnu plovidbu, ali koje su sa druge stane i značajno stedstvo za prenos štetnih vodenih organizama i patogena (HAOP) izvan njihovih prirodnih granica“, saopšteno je iz Instituta za biologiju mora iz Kotora.

Projekat obuhvata 17 partnera i sedam pridruženih partnera iz šest država na nivou Jadranskog mora. Na sastanku u Mostaru učesnici će raspravljati o tome šta je još potrebno uraditi do završnog izvještaja o BALMAS projektu i koji problemi moraju biti riješeni do kraja maja ove godine.

“Biće riječi i o tome koji partneri u projektu će sarađivati, kako bi problemi bili riješeni i spreman završni izvještaj. Biće dogovoren i krajnji rok za izradu finalnog izvještaja”, saopšteno je iz Instituta.

Na prethodnim BALMAS sastanku dogovoreno je da kraj projekta bude odgođen do oktobra ove godine, tako da će finalni zaključci biti predstavljeni početkom septembra na posljednjem sastanku u Pirani (Slovenija).

ballasting
ballasting

“Konačan izvještaj treba da sadrži podatke o sastavu, rasporedu i brojnosti vrsta u svim staništima u 12 luka na Jadranu, gdje se istraživanja vrše”, podsjećaju u saopštenju.

U okviru BALMAS projekta istraživanja se vrše u lukama Bari, Ankona, Venecijia, Trst, (Italija), Koper (Slovenija), u Hrvatskoj u lukama Pula, Rijeka, Šibenik, Split, Ploče, u albanskoj luci Drač i crnogorskoj Bar. IPA, projekat BALMAS počeo je u novembru 2013, a biće završen do oktobra ove godine.

4 Komentari

  1. Razumijem da Bosanci to neznaju, ali naši zapovejednici i upravitelji srtroja to imaju u malom prstu.
    Preporučujem Biologiji mora da preuzme od Australije Ballast water management kao vrlo restriktivan, ili
    International Convention for the Control and Management of Ships’ Ballast Water and Sediments, za osnovu. Možemo pomoći u rješavanju specifičnih problema za Jadran.
    Ako vam nešto nije jasno pitajte. Stojimo na usluzi,…..

  2. spectator, u pravu si i na ovom sastnku su trebali prisustvovati pomorski oficiri jer su oni ti koji mogu ovo spreciti pravilnim sprovodjenjem propisa Medjunarodne Konvecije, predstavnici zavoda za Biologiju mora mogu samo da konstatuju stetu koja je nastala od nepoznatog pocinioca.
    A ne samo Bosanci da to neznaju nego ni primorci koji nisu plovili kao Oficiri na krstenim kompanijama koje postuju medjunarodne propise.
    Postoje precizni propisi koliko prije ulaska u luka treba promjeniti balasne vode na otvorenom moru,da li potpunim praznjenjem i punjenjem ili prelivanjem balasnih tankova overflow ,bitna je brzina broda kapacitet balasnih pumpi udaljenost od obale itd itd.
    Takodje nisu ni upoznati koja steta moze nastati u morskoj flori i fauni donosenjem mikroorganizama iz nekih drugih mora i okeana kojima nase more nije prirodno staniste.

  3. a o ispustanju kaljuze niko ni reci? sa svih brodova u more, se ispusta kaljuza, miljama ostaje masan trag od mazuta!!! p.s. mozete samo zamisliti koliko brodova ima na ovoj planeti i koliko njih ispusta svoju kaljuzu u more,a to verovatno rade svi.

  4. Bozzo, ne rade to svi to je nakad bilo ali sad su rigorozne kontrole ,brodovi su opremljeni savremenim Oil water separatorima ,incineratorima i ostalom MARPOL opremom.Sve vece luke vrse besplatne usluge barzi za uzimanje mazuta i ulja iz kaljuza,sve flandje na cjevovodu kaljuza su sa plombom ,u dosta luka ronioci kontrolisu da cijevi za ispumpavanje kaljuza nisu masne.Oil rekord book se kontrolise ,itd itd .Dobre kompanije to ne rade iz razloga jer gube reputaciju na trzistu tako da im se ne isplati.Satelitski snimci se kontrolisu da nema masni trag iza brodova itd.
    Amerika ,Evropa ,Singapur ,Australija ,Japan ,Mediteran ,Baltik Crno More ,Crveno More itd su veoma striktni ,vjerovatno ima toga na losim kompanijama i u zemljama dje nema kontrole ,africkim i nekim azijskim.

Ostavite komentar

 

Komentari se na portalu objavljuju u realnom vremenu i "Boka News" se ne može smatrati odgovornim za napisano.
Zabranjen je govor mržnje, psovanje, vrijeđanje i klevetanje. Takav sadržaj će biti izbrisan čim bude primijećen, a autori mogu biti prijavljeni nadležnim institucijama.