Ko zarađuje, dok Kotor propada…

Kotorani zahtijevaju izradu Studije održivog razvoja kruzing turizma u zalivu

Luka Kotor - objektivom reportera - Zoran Nikolić
Luka Kotor – objektivom reportera – Zoran Nikolić

Broj­ne su slič­no­sti iz­me­đu Ve­ne­ci­je i Ko­to­ra… Po­red slič­nog isto­rij­skog i kul­tur­nog na­sle­đa, oba gra­da su „na­pad­nu­ta“ istim sin­dro­mom na­zva­nim „te­o­re­ma Ve­ne­ci­ja“. Gra­đa­ni Ko­to­ra ima­li su pri­li­ku da u ki­nu ,,Bo­ka” po dru­gi put od­gle­da­ju pro­jek­ci­ju do­ku­men­tar­ca „Ve­ne­ci­jan­ski sin­drom“ re­di­te­lja An­dre­a­sa Pi­šle­ra, i da gle­da­ju­ći ka­dro­ve o kru­zing tu­ri­zmu u Ve­ne­ci­ji za­mi­šlja­ju Sta­ri grad Ko­tor. Oba gra­da su u cje­li­ni pod­re­đe­na kru­zer­skom bi­zni­su. Ne upra­vlja Ko­tor kru­zer­skom in­du­stri­jom, ka­žu gra­đa­ni, već kru­zer­ski bi­znis upra­vlja Ko­to­rom i „to je ono što je stra­šno“.

Pro­jek­ci­ja ko­ju su, u čast Me­đu­na­rod­nog da­na gra­do­va or­ga­ni­zo­va­li NVO ,,Ex­pe­di­tio”, Kul­tur­ni cen­tar „Ni­ko­la Đur­ko­vić“ i NVO ,,Ki­no­o­kus Du­brov­nik”, bi­la je i po­vod za ko­men­ta­re po­što­va­la­ca ci­vi­li­za­cij­skih te­ko­vi­na Ko­to­ra.

Pri­mi­je­ti­li su da je vlast u Ko­to­ru „stra­šno po­no­sna što sva­ke go­di­ne oba­ra re­kord, sve je vi­še tu­ri­sta, sve je vi­še bro­do­va, a ne­ki na­ro­či­to vo­le kad se is­pred Vra­ta od gra­da ve­že brod, baš kao što bro­do­vi pro­la­ze kroz Ka­nal Gran­de i za­kla­nja vi­dik Ve­ne­ci­je“.Gra­đa­ni is­ti­ču da je kru­zer­ski tu­ri­zam je­di­na in­du­stri­ja ko­ja je u Ko­to­ru osta­la, da ni­je nje, ovaj grad bi „umro to­tal­no“, jer je ap­so­lut­no za­vi­stan od ove vr­ste tu­ri­zma. Ne­ma­ju ni­šta pro­tiv kru­zin­ga, sa­mo tra­že da ova dje­lat­nost bu­de kon­tro­li­sa­na- da se na­pra­vi stu­di­ja odr­ži­vog raz­vo­ja, da se zna ko­li­ko go­sti­ju Sta­ri grad mo­že da pri­mi i ka­ko mo­že kva­li­tet­no da ih op­slu­ži, a da to ne bu­de na šte­tu, već u ko­rist gra­đa­na.

Luka Kotor - foto Boka News
Luka Kotor – foto Boka News

-Ne­ma ot­po­ra ni kod vla­sti, ni kod gra­đa­na. I dr­žav­na ma­fi­ja i ova na­ša lo­kal­na ma­fi­ja osje­ti­le su da su pa­re ov­dje i bru­tal­no is­ko­ri­šća­va­ju grad… Uzi­ma­ju ogrom­ne pa­re, a gra­du se ni­šta ne vra­ća. Iz Di­rek­ci­je za ure­đe­nje i iz­grad­nju Ko­to­ra ob­ja­vi­li su da je ove go­di­ne na­pla­će­no 120 hi­lja­da ka­ra­ta za tvr­đa­vu San Đo­va­ni, pu­ta tri eura to je 360 hi­lja­da eura. Od tih pa­ra ni­je­dan cent se ni­je vra­tio gra­du, sve je po­tro­še­no za dru­ge stva­ri. Pot­pu­no isto se de­ša­va i s gra­dom, ko­ji se is­ko­ri­šća­va, ogrom­na sred­stva se ubi­ra­ju na ra­čun gra­da, a ni­šta se ne vra­ća, ka­zao je Alek­san­dar Den­der, do­da­ju­ći da su ure­đe­ne dr­ža­ve, po­put Hr­vat­ske ili Ita­li­je, dav­no na­pra­vi­le stu­di­je uti­ca­ja kru­zer­skog tu­ri­zma na za­šti­će­no pri­rod­no i kul­tur­no pod­ruč­je.

I državna mafija i naša lokalna mafija osjetile su da su pare ovdje i brutalno iskorišćavaju grad… Uzimaju ogromne pare, a gradu se ništa ne vraća

– Od po­čet­ka in­va­zi­je kru­ze­ra na Ko­tor pro­šlo je de­se­tak go­di­na, ni dr­ža­va ni op­šti­na ni­su na­pra­vi­le ana­li­ze o po­zi­tiv­nim i ne­ga­tiv­nim uti­ca­ji­ma kru­zer­ske in­du­stri­je na Sta­ri grad.Ne­ma­mo ni­je­dan po­da­tak, ni­jed­no is­tra­ži­va­nje ko­ji­ma bi­smo utvr­di­li ka­kav je uti­caj na mor­sko dno, na flo­ru i fa­u­nu, na za­ga­đe­nje va­zdu­ha. U svi­je­tu po­sto­je ja­sna ogra­ni­če­nja što se ti­če tih iz­duv­nih pli­no­va i pro­pi­sa­ne su po­seb­ne vr­ste go­ri­va za sre­di­ne ko­je su za­šti­će­ne. Ov­dje to ni­ko ne kon­tro­li­še, svje­do­ci smo cr­nog di­ma ka­da ko­ji „po­klo­pi“ Ko­tor kad kru­ze­ri do­la­ze ili od­la­ze. Da ne go­vo­ri­mo o opa­sno­sti­ma ko­je do­no­si ve­zi­va­nje kru­ze­ra za ko­tor­sku ri­vu. Uspje­lo se ba­rem u Pe­ra­stu da ostr­vo Go­spa od Škr­pje­la bu­de sa­ču­va­no, vi­dje­li smo šta se de­ša­va sa Ve­ne­ci­jom, tre­se se i pro­pa­da od bu­ke s kru­ze­ra. O Ko­to­ru ni­ko ne bri­ne, u Ko­to­ru mo­že da se ra­di šta god ho­će, ni­je va­žno, sa­mo da „pa­ra ide“- ka­zao je Den­der.

Kotor - foto Boka News
Kotor – foto Boka News

Od op­štin­skih funk­ci­o­ne­ra je­di­no je Tvrt­ko Cre­pu­lja pri­su­stvo­vao pro­jek­ci­ji, ali ni­je ko­men­ta­ri­sao, jer je „do­šao pri­vat­no”. Gru­pa po­sje­ti­la­ca iz Bu­dve iz­ra­zi­la je že­lju da se film pri­ka­že i u Bu­dvi, a Ta­tja­na Ra­jić, ar­hi­tek­ta iz NVO ,,Ex­pe­di­tio” na­ja­vi­la je mo­guć­nost pri­ka­zi­va­nja još jed­nog do­ku­me­na­tr­nog fil­ma sa ak­tu­el­nom te­mom „be­to­ni­ra­nja“ oba­le Špa­ni­je. Pro­jek­ci­ja fil­ma „Ve­ne­ci­jan­ski sin­drom“ omo­gu­će­na je kroz pre­ko­gra­nič­ni pro­je­kat  „StroN­GO”, ko­ji fi­nan­si­ra Evrop­ska Uni­ja.

Kotor noću - foto Z. Nikolić
Kotor noću – foto Z. Nikolić

Za 35 go­di­na sta­nov­ni­štvo de­set­ko­va­no

Kao i Ve­ne­ci­ja, i Ko­tor gu­bi sta­nov­ni­ke- pri­je ze­mljo­tre­sa grad je unu­tar zi­di­na imao tri i po hi­lja­de sta­nov­ni­ka, a sa­da pre­ma po­pi­su iz 2011.go­di­ne ima 971 sta­nov­ni­ka, u ko­je su ura­ču­na­ti i svi oni ko­ji su ku­pi­li sta­no­ve – En­gle­zi, Fran­cu­zi, Ru­si. Od ta­da se broj još sma­njio i trend se sa­svim si­gur­no ne za­u­sta­vlja. Gra­đa­ni rje­ša­va­ju svo­ja ži­vot­na pi­ta­nja pro­da­jom sta­no­va u Sta­rom gra­du, a za­tim iste sta­no­ve adap­ti­ra­ju u su­ve­nir­ni­ce, ka­fi­će, ho­ste­le – 95 od­sto vla­sni­ka- ko­ri­sni­ka po­slov­nih pro­sto­ra ne ži­vi u gra­du, „do­đu, uzmu pa­re i idu“. S dru­ge stra­ne, grad ne­ma svo­ju am­bu­lan­tu za hit­ne slu­ča­je­ve, ma­lo je pre­hram­be­nih tr­go­vi­na, ne­ma ni­jed­ne za­nat­ske rad­nje…

Kotor - suvenirnice
Kotor – suvenirnice

U Kotoru 102 suvenirnice

Grad-su­ve­nir­ni­ca

-Grad nam po­sta­je jed­na ve­li­ka su­ve­nir­ni­ca, ve­li­ki ho­stel. Sa­mo je pri­vid­no živ, živ je za­to što do­đu dvi­je-tri hi­lja­de tu­ri­sta i odu, slo­ži­li su se gra­đa­ni, pi­ta­ju­ći šta je Mje­sna za­jed­ni­ca Sta­ri grad uči­ni­la da na­pu­ni lo­kal­nu ka­su i gdje se ula­že tak­sa od 54 eura go­di­šnje, ko­ja se na ime „ko­ri­šće­nja kul­tur­nih do­ba­ra“ na­pla­ću­je ugo­sti­te­lji­ma i tr­gov­ci­ma.

M.D.P.

3 Komentari

  1. Prošle godine sam izradio PREDLOG NOVE ORGANIZACIJE DOLASKA KRUZERA U ZALIV KOKE KOTORSKE. Predlog sam poslao presednicima opština Kotor, Tivat i Herceg Novi i predsedniku Vlade Crne Gore. Odogovor sam dobio jedino od predsednce opštine Herceg Novi: zahvaljivanje za dobar predlog i da će “postaviti pitanje, kad za to bude prilike”??????
    Očigledno da nema interesa za bilo kakve promene u i bolju organizaciju. A da ne govorim o tome što se ne zna kako prisustvo kruzera u kotorskom zalivu dugotrajno utiče na more i okolnu sredinu! Ali izgleda da to nije nikoga briga!

  2. NIKOLA Već sam ranije gledao film o posljedicama kruzing turizma po Veneciju Pa, i Dubrovnik se bori sličnim problemom. Ali, došla im je voda do uši. Već, preduzimaju mjere i vraćaju stare sadržaje u Grad. Do nas, očigledno ništa ne dopire osim onih koji nas kao kruzing turisti posjećuju. I, u paket aranžmanu, plaćaju cijenu za razgledanje . Toliku, da nijesam siguran, da izgovorim, ili napišem. Nijesam siguran, jer nijesam vidio da se od nje bilo što uradilo , odnosno vratilo, onima kojima je namijenjena, spomenicima kulture. Da ne govorim o vraćanju ovih sredstava koje plaćaju ostali posjetioci. Nema u Crnoj Gori, na žalost, ko ni približno toliko zarađuje od ove vrste ponude. A, srušeni dio bedema čeka „ljepše dane „ ili Nacionalnu komisiju za UNESCO. Njih 11, vjerovatno se ne mogu okupiti. Evo im prilika. Pruža im UNESCO-ov grad.

  3. Primorci, ako vam je za utjehu, kruzera se mozete rjesit’ najobicnijim dekretom-bar u teoriji. Ono cega se nikada necete rjesit’-ni u teoriji, je urbanisticki haos koji ste ostavili vasim unucima i praunucima, sve zarad sitne zarade.

    Nece proci jos puno vremena i kreiracete potpuno novu granu “Studentskog turizma”, gde ce svi svetski poznati univerziteti slati na studijska putovanja svoje studente arhitekture, urbanizma, psihijatrije, ekologije, filozofije, sociologije………., kako bi na licu mjesta vidjeli kako ne treba upravljati morskom obalom.

    Fraze poput: “Morsko dobro”, “Budvanizacija” ili “kuce na pjenu od mora”, postace oficijalni termini u brojnoj naucnoj i strucnoj literaturi koje ce simbolizovati pohlepu, haos, devastaciju prirode, kolektivne psihoze itd.

Ostavite komentar

 

Komentari se na portalu objavljuju u realnom vremenu i "Boka News" se ne može smatrati odgovornim za napisano.
Zabranjen je govor mržnje, psovanje, vrijeđanje i klevetanje. Takav sadržaj će biti izbrisan čim bude primijećen, a autori mogu biti prijavljeni nadležnim institucijama.